Боље спречити
него лечити
Спречити појаву
неке болести
увек је
боље и јефтиније
него је
касније лецити. Енглеска рец сцреенинг(скрининг) подразумева
превентивне
медицинске
прегледе
којима се испитује
популација
наизглед
здравихљуди
како би
се пронашле
оне особе
које показују
ране знаке
неке болести
или предиспозицију
за настанакнеког
обољења. Систематски
прегледи
поцињу када се
дете роди
и представљају
редовну контролу здравља.
Обавезни систематски
прегледи
престају
са завршетком
школовања.
Због широког
спектра болести који се
може спрецити
редовним
годишњим
прегледима,
треба их наставити
током целог живота.
Зашто је
превенција
важна?
У Србији
сваке године оболи и умре од
карцинома,
кардиоваскуларних
болести
и дијабетеса
велики број људи.
Једини нацин борбе
са овим
опаким болестима
је рана
дијагностика.
Уколико се болест
на време
открије изапоцне лецење, болест се успори
а у многим
слуцајевима
се излеци.
Систематски превентивни
прегледи
По препоруци
Светске здравствене
организације
систематски
прегледи
обухватају
преглед интернисте,
комплетну
лабораторију,
ултразвуцни
преглед абдомена
а за жене
гинеколошки
преглед
и ултразвуцни
преглед дојке. Ови
прегледи
се ако
постоји потреба могу проширити.Једном
годишње неопходно
је урадити
лабораторијску
анализу крви која
је битан
показатељ
здравственог
стања. Уколико у организму
постоји неки поремецај,
дисбаланс
здравственог
стања, анализа крви це
нас усмерити
у правцу даље дијагностике.
Кардиоваскуларне болести
су веома
распрострањене
у Србији. Нерегулисан
висок притисак, смањена физицка активност,
стрес, пушење, неадекватна
исхрана
у комбинацији
са неследјем
заједно могу довести
до ангине
пецторис,
инфаркта
срца и мозга са
компликацијама.
Преглед интернисте
са ЕКГ-ом, савети
и
адекватна
терапија
могу у знатној мери спрецити
побљшати
исход ових болести
и живот уцинити конформнијим.
Ултразвук
абдомена
је дијагностицка
метода која за
циљ има
да се
евалуишу
трбушни паренхиматозни
органи (јетра, жуцна
кеса, жуцни
путеви, панкреас, слезина, бубрези, мокрацни путеви, бешика и простата).
Због уцестале
појаве карцинома,
ултразвуцни
прегледи
су постали
неизоставни
у склопу систематских
прегледа.
Карцином
дојке је уз карцином грлица материце најцешце малигно обољење жена. Сматра
се да
свака десета жена оболи
од рака
дојке. Годишње се у Србији
региструје
око 3700 нових
слуцајева.
Поред самопрегледа
и мануелног
прегледа
гинеколога,
неопходно
је једном
годишње урадити и ултразвуцни
преглед дојки.
Женска популација
поред карцинома
дојке најцешце оболева и од карцинома
грлица материце. Новија сазнања упуцују да је један од
најважнијих
узрока карцинома
грлица материце хумани папилома вирус
(ХПВ). Болест
се углавном
развија током неколико
година, не даје
никакве симптоме све док
болест не
узнапредује.
Сцреенинг
за рак
грлица материце обавља се Папаниколау
тестом. Све жене
20-65 година старости треба једном
годишње обухватити
сцреенинг
прегледима.Ови
прегледи
су једини
нацин да се промене надју у раном стадијуму
када могу
лако да
се одстране,
пре него
што се
рак уопште
појави.
Вакцинација
Поред систематских
прегледа,
у мере превенције
спадају
и векцинације.
Постоје редовне вакцинације
против заразних болести (дифтерија,
тетанус, велики кашаљ, морбили,
рубеола, заушке, туберкулоза,
полиомијелитис,
хепатитис
Б). Постоји
календар
вакцинација
за бебе
од родјења
па на
даље. То
су обавезне
вакцине. Поред
њих спроводи
се и вакцинација
одраслих
особа од одредјених
болести као заштита.
Вакцина против хепатитиса
Б је сада
обавезна
за сву
децу, али
се овом
вакцином
могу вакцинисати
и одрасли
који је
нису примили
у току свог живота.
Једном годишње, пре поцетка
сезоне грипа, по
препоруци
Светске здравствене
организације
и
одлуци Европске уније за
одредјену
годину врши се
имунизација
инактивисаном
вакцином
против грипа деце
и одраслих.
Систематски
прегледи
у комбинацији
са вакцинацијом,
редовним
посетама
лекару и саветима представљају
сигуран нацин зашите
од болести
и оцувања
здравља. Постоји изрека која је
у овом слуцају примењива
и тацна- Боље је
спрецити
него лецити.
Штетност употребе
дувана
Штетност употребе
дувана и дуванских
производа
је добро
документовано
кроз разна
истраживања
која се
спроводе
још од
половине
XX века. Упркос
томе, више
од једне
петине становништва
(21%) светске
популације
пуши (WХО, 2015).
Дувански
дим садржи
више од
4000 хемикалија,
од којих
је 250 доказано
штетно по људско
здравље,
а више од 50 изазива
малигна обољења. Не постоји
безбедан
ниво излагања
дуванском
диму. Око
6 милиона јуди сваке
године умре због
коришћења
дувана, а предвиђа се да ће ова
бројка да нарасте
на више
од 8 милиона
до 2030. године
ако се
активности
не интензивирају.
Дуван је претња
за сваку
особу без обзира
на пол,
старост, расу, културни
или образовни
ниво. Он
доводи до патње,
болести
и смрти, осиромашује
породице
и националне
економије.
У
Србији је “Закон
о заштити
становништва
од изложености
дуванском
диму” усвојен
2010.године. Овај
закон прописује
забрану пушења на радним
и јавним местима и
у јавном превозу. У закону је предвиђен
изузетак
за цели
угоститељски
сектор који омогућава
пушење у одговарајућим
угоститељским
објектима
па тако
у објектима
површине
до 80м2 може
а не мора
бити дозвољено,
а одговорно
лице за
угоститељски
објекат површине веће од
80м2 мора да обезбеди
део у коме
пушење није дозвољено.
Према резултатима
истраживања
Института
за јавно
здравље Србије објављено
2016.године (Резултати
истраживања
о ефектима
и ставовима
у вези са Законом
о заштити
становништва
од изложености
дуванском
диму, 2015.), од укупног
броја испитаника
више од
трећине
(35%) старости
од 18-64 године
пуши свакодневно,
барем једну цигарету
сваког дана, док
је 4% изјавило
да пуши
повремено,
при чему
су жене
чешће него мушкарци
изјавиле
да никада
нису конзумирале
цигарете.
Пушење изазива
срчани и мождани удар.
Пушач се
класификује
као “зависник”
када:
8 минута-научно
је доказано
да једна
цигарета
толико скраћује живот, значи
особи која пуши
30 цигарета
дневно дан је
чак 4 сата
краћи!
За одвикавање
је потребна
чврста одлука и јака воља
Почните!
Одвикавање се
најбоље изводи одлуком о дану када
ће се
прекинути
са пушењем.
Прекид пушења треба извести
заиста планираног
дана и то одједном
и дефинитивно.
Остављање
пушења методом смањивања
цигарета
не даје
резултат.
Уклоните
све цигарете
из куће
и свог окружења.
Сагледајте
ситуације
које изазивају
жудњу за цигаретом
и у почетку
их избегавајте
(кафа, седење
са пријатељима,
вожња, телефонирање…)
Бавите се неком
физуичком
активношћу
– шетајте, возите бицикл,вежбајте
са пријатељем…
Пре паљења
сваке цигарете узмите гутљај млаке воде
Пијте доста воде
и нискокалоричне
напитке, узимајте воће и поврће,
а избегавајте
слаткише
да бисте
избегли увећање телесне масе
Обезбедите
подршку породице
и пријатеља.
3 минута – највише толико траје јака
жеља за
цигаретом,
а може да се сузбије на више
начина: оперите зубе, прошетајте,
истуширајте
се, попијте
воде, поједите
јабуку
Одбијте да
одустанете!
Одвикавање од
пушења је процес.
Почиње одлуком, наставља се планирањем
и уздржавањем,
и одржава
тиме што
себе прихватате
као непушача.
Промените
начин на који
мислите
о пушењу.
Позитивни ефекти
на организам
престанком
пушења
Угасите последњу
цигарету!
Од пушења
је најлакше
одустати
пре него
што се
почне, а да деца
не би
почела, родитељи морају да престану!
Проверите степен
зависности
од никотина
ОВДЕ.