Sve o dijabetesu na jednom mestu: uzroci, simptomi, lečenje
Da li ste znali da je dijabetes ili povišeni nivo glukoze u krvi jedno od najčešćih endokrinoloških oboljenja?
Procenjuje se da svaka deseta osoba u svetu boluje od “šećerne bolesti”, dok isto toliko ima povišen rizik za nastanak dijabetesa.
Kod nas je situacija još ozbiljnija.
U Srbiji, čak 12% odraslog stanovništva pati od prekomernog šećera u krvi, pri čemu kod polovine još nije dijagnostifikovana bolest! Upravo zbog toga je važno razumeti uzroke, simptome i dostupne opcije lečenja dijabetesa.
U ovom tesktu ćete pronaći sve što vam je neophodno da znate o ovoj podmukloj hroničnoj bolesti kako biste bili svesni potencijalne opasnosti, kao i kako da na nju reagujete.
Ipak, najpouzdaniji način da proverite da li ste u povišenom riziku je da zakažete pregled kod našeg endokrinologa, koji će vam pružiti sve potrebne informacije i savete.
SADRŽAJ:
Šta je zapravo dijabetes?
Dijabetes (Diabetes mellitus) je hronični poremećaj metabolizma koji karakteriše stalno visok nivo glukoze u krvi.
On može nastati kao rezultat smanjene proizvodnje ili delovanja hormona insulina, čiji je glavni zadatak regulacija glukoze u krvi. Kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo razvije rezistenciju, javlja se ono što je u narodu poznato kao šećerna bolest.
Dakle, insulin je ključni hormon koji omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu, koja je osnovni izvor energije za organizam. Kada postoji nedostatak insulina ili problemi sa njegovim delovanjem, dolazi do nakupljanja glukoze u krvi, što može ozbiljno oštetiti srce, krvne sudove, bubrege, vid i nervni sistem.
Dijabates vs. Preddijabetes i Insulinska rezisetncija
Važno je razlikovati dijabetes od preddijabetesa i insulinske rezistencije, gde su nivoi šećera u krvi povišeni, ali bolest još nije u potpunosti izražena.
Preddijabetes se najpreciznije opisuje kao stanje u kojem su vrednosti glukoze u krvi više od normalnih, ali niže od onih koje su prisutne kod dijabetesa. To obično podrazumeva vrednosti između 6,1 i 7 mmol/L nakon 12 sati bez unošenja hrane.
Dok insulinska rezistencija nastaje kada se nivo insulina u krvi povećava, ali ćelije postaju otporne na njegovo delovanje, zbog čega insulin ne može adekvatno regulisati nivo glukoze u krvi, što je njegova osnovna uloga u organizmu.
Međutim, osobe sa predijabetesom ili insulinskom rezistencijom imaju veći rizik od razvoja dijabetesa u budućnosti.
Uzroci nastanka i faktori rizika
Uzroci diabetesa variraju, ali često uključuju genetske predispozicije, faktore načina života i uticaje iz okoline. Razumevanje ovih faktora je ključno za sprovođenje preventivnih mera i efikasno upravljanje bolešću.
Dijabetes je često povezan sa savremenim načinom života koji obuhvata stres, nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, što može dovesti do gojaznosti. Nasledni faktor igra ulogu, ali i drugi faktori kao što su hronične bolesti, poremećaji endokrinog sistema i nezdrave životne navike koje mogu doprineti pojavi dijabetesa.
Dijabetes se često javlja kod starijih osoba, ali i kod mladih koji su gojazni ili vode nezdrav način života. Takođe, postoji i gestacijski dijabetes može se pojaviti kod trudnica i zahteva kontrolu nivoa šećera putem ishrane, fizičke aktivnosti i/ili insulina.
Tipovi dijabetesa
Diabetes se manifestuje u različitim formama, pa tako imamo sledeće tipove ove bolesti:
Tip 1
Dijabetes tipa 1, koji je ranije poznat kao insulin-zavisan, juvenilni ili dečiji dijabetes, karakteriše nedostatak proizvodnje insulina, što zahteva redovnu primenu insulina. Uzrok dijabetesa tipa 1 nije poznat, i trenutno nije moguće sprečiti njegovo nastajanje.
Tips 2
Tip 2 dijabetesa je poznat kao insulin-nezavisan ili dijabetes odraslih, nastaje zbog smanjene efikasnosti iskorišćavanja insulina. Ovaj tip dijabetesa je najrasprostranjeniji, čini oko 90% ukupnog broja obolelih, i uglavnom je posledica prekomerne težine i nedostatka fizičke aktivnosti.
Gestacijski diabetes
Gestacijski diabetes, poznat i kao trudnički dijabetes, je stanje smanjene tolerancije na glukozu koje se prvi put primećuje tokom trudnoće, obično između 24. i 28. nedelje trudnoće i rezultat je hormonalnog disbalansa. Ovo stanje obično nestaje nakon porođaja, kada se hormoni vrate u normalu, što se obično dešava oko 6 nedelja nakon porođaja.
Koji simptomi karakterišu povišenu glukozu u krvi?
Uobičajeni simptomi diabetesa uključuju prekomernu žeđ, često mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine, umor i zamagljen vid. Ako se ne leči, diabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput kardiovaskularnih bolesti, otkazivanja bubrega, oštećenja nerava i gubitka vida.
Prepoznavanje ovih simptoma i traženje pravovremene medicinske zaštite je ključno za umanjenje potencijalnih rizika.
Kako se dijagnostikuje dijabetes?
Obično se dijagnoza postavlja merenjem nivoa glukoze u krvi pacijenta, uz određene pripreme: pacijent ne sme jesti najmanje 8-12 sati pre testa, ne sme imati povišenu temperaturu i treba da održava normalnu fizičku aktivnost. Normalna vrednost šećera u krvi je između 3.6 i 6.1 mmol/l. Ako je nivo glukoze iznad 7 mmol/l, obično se vrši ponovno testiranje u roku od 24 sata. Ako su vrednosti i dalje visoke, tada se postavlja dijagnoza dijabetesa.
Povišene vrednosti glukoze između 6.1 i 7.0 mmol/l ukazuju na poremećen metabolizam, poznat kao predijabetes. Pacijent se obično upućuje na test opterećenja glukozom (OGTT) uz specifične pripreme: tri dana pre testa, treba da se pridržava redovne ishrane bez smanjenja unosa ugljenih hidrata, bez posta ili dijete. Takođe, 12 sati pre testa, pacijent ne sme jesti ni piti ništa osim obične vode.
Kako biste bili sigurni da ste u pravim rukama, da će sve biti uzeto u obzir i da ćete dobiti najprecizniju dijagnozu i savete, zakažite pregled u poliklinici dr Brana Kovačević.
Lečenje dijabetesa
Lečenje dijabetesa obuhvata nekoliko pristupa, uključujući:
Izbor terapije zavisi od različitih faktora kao što su uzrast pacijenta, težina bolesti, nivo uhranjenosti i fizička kondicija. Dijeta je osnova u lečenju dijabetesa, gde je gubitak težine ključni cilj, posebno kod gojaznih osoba s tipom 2 dijabetesa. Medikamenti, u obliku oralnih antidijabetika, propisani su prema stanju bolesti, dok se insulin, kao najefikasniji način lečenja, primenjuje putem injekcija koje određuje specijalista. Ovo je esencijalni pristup u upravljanju dijabetesom, prilagođen individualnim potrebama svakog pacijenta.
Ishrana kao način upravljanja dijabetesom
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u efikasnom upravljanju dijabetesom.
Kroz pažljivo planiranje ishrane, dijabetičari trebaju uspostaviti ravnotežu u unosu ugljenih hidrata, konzumirati namirnice koje su bogate dijetnim vlaknima, kao i ograničiti unos gaziranih pića i drugih visokokaloričnih namirnica koje mogu povećati nivo šećera u krvi. Posebno se preporučuje redovan unos voća, povrća i namirnica sa visokim sadržajem dijetnih vlakana, što može pomoći u kontroli glikemije.
S druge strane, masnoće, alkohol, slatkiši i rafinisani šećeri trebaju biti svedeni na minimum ili izbegavani, jer njihova konzumacija može doprineti neravnoteži u nivou šećera u krvi. Stvaranje ovih navika ne samo da podržavaja regulaciju glikemije već i doprinosi održavanju optimalne telesne težine i opšteg zdravlja pacijenata, smanjujući tako rizik od komplikacija i poboljšavajući kvalitet života.
Na kraju, važno je naglasiti da diabetes zahteva posvećenost i angažovanje kako bi se smanjili rizici od ozbiljnih komplikacija. Redovni medicinski pregledi, pravilna ishrana, fizička aktivnost i pridržavanje terapije su ključni faktori u kontroli bolesti.
Preuzmite odgovornost za svoje zdravlje, edukujte se o dijabetesu i da aktivno radite na održavanju optimalnog stanja vašeg organizma. Uz podršku stručnjaka i ličnu posvećenost, možete efikasno upravljati diabetesom i poboljšati kvalitet svog života.